Macrobiotika.rs

Nastavivši sa zdravom ishranom i predavanjima, Satilaro je osetio neku vrstu krize i tereta. Iako mu je bilo osetno bolje, smetalo mu je što ga izbegavaju ljudi oko njega i pomislio: “Oni, kao da misle da je rak zarazan.” Pri tome bio je i sam kriv za takvo izbegavanje, jer je svima pričao o svojoj bolesti, smrti i čak pokazivao rendgenske snimke. “Ja sam ponekad suviše insistirao na temi smrti. Krajem oktobra učestvovao sam na konferenciji Američkog bolničkog udruženja, kojom prilikom sam sa nekolicinom lekara govorio o svojoj bolesti. Razgovarali…

M. je meni veoma bliska i draga osoba koja je 8-10 godina imala problema sa štitnom žlezdom i njenim hormonima. Lečila se klasičnom medicinom tj. dodavanjem hormona putem raznih preparata. Rezultati, naravno nisu nikada bili dobri. Moje priče o makrobiotici su ostajale bez reakcije jer je M. dobra osoba, ali sa jin arogancijom, pa teško ili nikako ne prihvata savete. Pošto mi je stalo do nje, rešio sam da još jednom pokušam sa već poznatim pričama. Prijatno sam se iznenadio kada je na kraju prihvatila da se pridržava makrobiotičkih saveta.…

Na Denijev predlog, Satilaro se uskoro uključio u kurs makrobiotike koji se održavao u prostorijama iznad prodavnice prirodnih namirnica. Časovi su održavani petkom a započinjali su večerom.   “Večera je bila tako postavljena da se svi sami posluže. Od jela su bili pripremljeni i stavljeni u činije mrki pirinač, azuki pasulj, šargarepa isečena na listiće sa hidžiki algama i zeleno povrće sa prelivom od umeboši šljiva, vode i luka. Desert se sastojao od voćnog želea, pomešanog sa agar-agar algom, vrstom alge u prahu. Žele sam izostavio, ali sam od svega…

U kategoriji “Lečenje” je već lepo objašnjen problem niskog i visokog krvnog pritiska pa ću sada samo navesti jedan primer iz moje familije kao ilustraciju. Pre nekih petnaestak godina moja supruga se malo pravila pametna i nije se obazirala na moja upozorenja da prekine sa čestim kafenisanjem sa komšinicama i smanji voće, slatkiše i sokove. Često je imala vrtoglavice i malaksalost, a ujutro je jako teško ustajala, naravno uz veliku nervozu. I tako, jednoga dana joj se “ispunila želja”. Bilo je pre podne i njoj je bilo veoma loše tako…

Satilaro je otišao na konferenciju, odakle je planirao da ode u Boston na zakazani sastanak sa gospodinom Mičio Kušijem. BELA  VRANA “U podne, za vreme pauze u radu konferencije, sedeo sam u društvu nekoliko medicinskih sestara, za jednim od stolova u restoranu. Poslužen je tipično konferencijski ručak: natur-šnicla, garnirana instant-pireom iz kutije, boranijom iz konzerve i šargarepom na puteru. Desert se sastojao od ustajale pite od jabuka i čaja ili kafe, po izboru. Dok su žene za mojim stolom prosto gutale ovu hranu, ja sam na tanjir stavio nekoliko kuglica…

Po dogovoru, Satilaro je otišao kod Veksmenovih na večeru. Tamo je upoznao grupu mladih ljudi: Džeri Mur, Čarls Hjugas, Skot i Barbara Mouzis i Grazina Polic. Njih petoro su živeli kod Denija i Džudi Veksmen i nameravali da jednog dana postanu učitelji makrobiotike. Satilaro se još uvek upoznavao sa novim i neobičnim namirnicama. U današnje vreme su te namirnice relativno poznate i ljudima koji se ne bave makrobiotikom, ali tada je sve to bila velika retkost i poznato samo uskoj grupi ljudi. Odlučio je i da nauči da jede sa…

Problemi dr. Satilara su se nastavili usled bolova koji su se vremenom povećavali, a dejstvo sredstava za umirenje bolova su bila sve slabija. Uporedo sa tim, slabio mu je organizam i počele su da se javljaju redovne mučnine i povraćanje, kao reakcije na jake lekove. Ne znajući šta više da uradi kupio je i jednu spravu na bazi akupunkture za elektrostimulaciju tačaka. Bilo je nekih efekata na smanjenje bolova, ali to nije bilo dovoljno pa se on vratio perkodanu i povraćanju. Bromptov koktel “… Situacija je postala nemoguća. A tada…

“U julu počeli smo rad na planovima za dogradnju i renoviranje bolničkih laboratorija, operacionih sala, odeljenja za intenzivnu negu i još nekih delova naše bolničke ustanove… Ja sam na taj projekt gledao kao na izazov koji mi je potreban da bih nečim zaokupio misli, i tako sam se bacio na organizacioni deo tog posla. Šest nedelja posle orhiektomije bol još nije popuštao. Dr Lisker mi je preporučivao da počnem uzimati estrogene: davali su mi ih najpre intravenozno, a zatim sm ih gutao, po dva miligrama dnevno. Nadali smo se da…

U ovom delu fizički i moralni pad se stihijski nastavlja. Nesreći kao da nema kraja. ” Medicinski ” i profesionalni pogled dr. Satilara se rapidno menja u pogled iz ugla običnog čoveka – unesrećenog pacijenta. Doktor je detaljno opisao događaje koji slede i njegova razmišljanja i dileme. “… Tog popodneva sedeo sam u krevetu razmišljajući o tome šta me čeka. Bile su to sumorne misli. Došao je Džon Prihetni da me obiđe i opiše mi operaciju kojoj ću biti podvrgnut. Njegove reči potvrdile su moje najgore bojazni: biće to radikalna…

Kao po nekom pravilu, nakon prvog šoka, kada čovek sazna od kakve opasne bolesti je oboleo po mozgu počinju da se vrzmaju razne misli. Svode se uglavnom na sećanja na detinjstvo i mladost, na nekadašnje planove za budućnost i karijeru, uspehe i promašaje i analiziranje svega toga. Među prvim pitanjima je: “U čemu sam pogrešio i šta je razlog da se baš ja razbolim? Šta je do sada trebalo da radim, a šta ne? Možda ja i nisam kriv nego spoljni faktori. A šta ako je moja greška? Kako dalje?”…

  Jer kakva je korist čovjeku ako zadobije sav svijet,                                                                                                                                                        (Jevanđelje po Marku 8:36)  …