Category: Iskustva

Nastavivši sa zdravom ishranom i predavanjima, Satilaro je osetio neku vrstu krize i tereta. Iako mu je bilo osetno bolje, smetalo mu je što ga izbegavaju ljudi oko njega i pomislio: “Oni, kao da misle da je rak zarazan.” Pri tome bio je i sam kriv za takvo izbegavanje, jer je svima pričao o svojoj bolesti, smrti i čak pokazivao rendgenske snimke. “Ja sam ponekad suviše insistirao na temi smrti. Krajem oktobra učestvovao sam na konferenciji Američkog bolničkog udruženja, kojom prilikom sam sa nekolicinom lekara govorio o svojoj bolesti. Razgovarali…

M. je meni veoma bliska i draga osoba koja je 8-10 godina imala problema sa štitnom žlezdom i njenim hormonima. Lečila se klasičnom medicinom tj. dodavanjem hormona putem raznih preparata. Rezultati, naravno nisu nikada bili dobri. Moje priče o makrobiotici su ostajale bez reakcije jer je M. dobra osoba, ali sa jin arogancijom, pa teško ili nikako ne prihvata savete. Pošto mi je stalo do nje, rešio sam da još jednom pokušam sa već poznatim pričama. Prijatno sam se iznenadio kada je na kraju prihvatila da se pridržava makrobiotičkih saveta.…

Na Denijev predlog, Satilaro se uskoro uključio u kurs makrobiotike koji se održavao u prostorijama iznad prodavnice prirodnih namirnica. Časovi su održavani petkom a započinjali su večerom.   “Večera je bila tako postavljena da se svi sami posluže. Od jela su bili pripremljeni i stavljeni u činije mrki pirinač, azuki pasulj, šargarepa isečena na listiće sa hidžiki algama i zeleno povrće sa prelivom od umeboši šljiva, vode i luka. Desert se sastojao od voćnog želea, pomešanog sa agar-agar algom, vrstom alge u prahu. Žele sam izostavio, ali sam od svega…

U kategoriji “Lečenje” je već lepo objašnjen problem niskog i visokog krvnog pritiska pa ću sada samo navesti jedan primer iz moje familije kao ilustraciju. Pre nekih petnaestak godina moja supruga se malo pravila pametna i nije se obazirala na moja upozorenja da prekine sa čestim kafenisanjem sa komšinicama i smanji voće, slatkiše i sokove. Često je imala vrtoglavice i malaksalost, a ujutro je jako teško ustajala, naravno uz veliku nervozu. I tako, jednoga dana joj se “ispunila želja”. Bilo je pre podne i njoj je bilo veoma loše tako…

Satilaro je otišao na konferenciju, odakle je planirao da ode u Boston na zakazani sastanak sa gospodinom Mičio Kušijem. BELA  VRANA “U podne, za vreme pauze u radu konferencije, sedeo sam u društvu nekoliko medicinskih sestara, za jednim od stolova u restoranu. Poslužen je tipično konferencijski ručak: natur-šnicla, garnirana instant-pireom iz kutije, boranijom iz konzerve i šargarepom na puteru. Desert se sastojao od ustajale pite od jabuka i čaja ili kafe, po izboru. Dok su žene za mojim stolom prosto gutale ovu hranu, ja sam na tanjir stavio nekoliko kuglica…

Po dogovoru, Satilaro je otišao kod Veksmenovih na večeru. Tamo je upoznao grupu mladih ljudi: Džeri Mur, Čarls Hjugas, Skot i Barbara Mouzis i Grazina Polic. Njih petoro su živeli kod Denija i Džudi Veksmen i nameravali da jednog dana postanu učitelji makrobiotike. Satilaro se još uvek upoznavao sa novim i neobičnim namirnicama. U današnje vreme su te namirnice relativno poznate i ljudima koji se ne bave makrobiotikom, ali tada je sve to bila velika retkost i poznato samo uskoj grupi ljudi. Odlučio je i da nauči da jede sa…

Problemi dr. Satilara su se nastavili usled bolova koji su se vremenom povećavali, a dejstvo sredstava za umirenje bolova su bila sve slabija. Uporedo sa tim, slabio mu je organizam i počele su da se javljaju redovne mučnine i povraćanje, kao reakcije na jake lekove. Ne znajući šta više da uradi kupio je i jednu spravu na bazi akupunkture za elektrostimulaciju tačaka. Bilo je nekih efekata na smanjenje bolova, ali to nije bilo dovoljno pa se on vratio perkodanu i povraćanju. Bromptov koktel “… Situacija je postala nemoguća. A tada…

“U julu počeli smo rad na planovima za dogradnju i renoviranje bolničkih laboratorija, operacionih sala, odeljenja za intenzivnu negu i još nekih delova naše bolničke ustanove… Ja sam na taj projekt gledao kao na izazov koji mi je potreban da bih nečim zaokupio misli, i tako sam se bacio na organizacioni deo tog posla. Šest nedelja posle orhiektomije bol još nije popuštao. Dr Lisker mi je preporučivao da počnem uzimati estrogene: davali su mi ih najpre intravenozno, a zatim sm ih gutao, po dva miligrama dnevno. Nadali smo se da…

U ovom delu fizički i moralni pad se stihijski nastavlja. Nesreći kao da nema kraja. ” Medicinski ” i profesionalni pogled dr. Satilara se rapidno menja u pogled iz ugla običnog čoveka – unesrećenog pacijenta. Doktor je detaljno opisao događaje koji slede i njegova razmišljanja i dileme. “… Tog popodneva sedeo sam u krevetu razmišljajući o tome šta me čeka. Bile su to sumorne misli. Došao je Džon Prihetni da me obiđe i opiše mi operaciju kojoj ću biti podvrgnut. Njegove reči potvrdile su moje najgore bojazni: biće to radikalna…

Kao po nekom pravilu, nakon prvog šoka, kada čovek sazna od kakve opasne bolesti je oboleo po mozgu počinju da se vrzmaju razne misli. Svode se uglavnom na sećanja na detinjstvo i mladost, na nekadašnje planove za budućnost i karijeru, uspehe i promašaje i analiziranje svega toga. Među prvim pitanjima je: “U čemu sam pogrešio i šta je razlog da se baš ja razbolim? Šta je do sada trebalo da radim, a šta ne? Možda ja i nisam kriv nego spoljni faktori. A šta ako je moja greška? Kako dalje?”…

  Jer kakva je korist čovjeku ako zadobije sav svijet,                                                                                                                                                        (Jevanđelje po Marku 8:36)  …

“1998 god. moj otac je doživeo neku vrstu moždanog udara, kako su mi tada rekli doktori. Do tada je retko kad odlazio kod doktora. Nakon nekog vremena bolničkog lečenja otpušten je kući. Narednih par meseci je jedva mogao da ustaje iz kreveta, jer je imao problema sa ravnotežom. Nakon nekog vremena i dosta pregleda i snimanja skenerima i ne znam sa čim sve, ustanovili su da ima Parkinsonovu bolest. Prepisali su mu “lekove” koje je trebao da pije do kraja života, jer je navodno Parkinsonova bolest neizlečiva. Uz to su mi rekli…

Jednog dana me je zvao poznanik Sreja čiji je sin vežbao borilačke veštine kod mene, pa je nakon oko godinu dana prešao na bildovanje. Glas mu je bio uzbuđen i na granici plača. Pitao je da li može da dođe, da porazgovaramo o nečemu. Kada je došao, rasplakao se već na vratima. Smirio se malo i počeo da priča: -“Onaj moj sin, Ilija, počeo pre godinu dana da bilduje, pa su mu davali neke tablete od kojih je skroz poludeo. Ne mogu da ga poznam. Promenio se načisto. Znaš ga…

 Ovo grandiozno iskustvo legendarnog Osave ne mogu da ne objavim. Puno je ekstrema:  ekstremno pokazuje božansku moć makrobiotike; pokazuje ekstremnu bliskost smrti i “izvlačenje” u poslednji momenat; vidimo ekstremno uništavanje nesretnih ljudi uz pomoć moderne medicine; apsurdni princip dodele Nobelove nagrade (Obama za mir, a Tesla da deli nagradu sa neviđenom lopužom, Edisonom…..srećom, Tesla je imao ponosa, pa je odbio); ekstremnu aroganciju i bezobrazluk dr. Švajcera (kao i velike većina iz njegove branše) i nemoć savremene medicine.     A sada čitajte, analizirajte i čudite se! Evo citata iz Osavine knjige…

Pre više godina moje društvo je imalo jednu kafanicu gde smo se ponekad nalazili, pored osnovne škole. Tuda su često “tatini sinovi” izigravali iskusne reliste i vozili brzinama od preko 100 km/h. Svratio sam i video nekoliko prijatelj koji su bili veoma zabrinuti. Odmah su mi rekli da je jedan od “tatinih sinova”, tu ispred kafane, pre nekoliko sati “oduvao”, kako smo kasnije saznali, petogodišnjeg sina komšije Mileta vozeći 120 km/h. Mali je prelazio ulicu da bi preko puta kupio sladoled. deta je hitno helikopterom prevezeno u stanju kome u…

Poodavno, pre 17 godina, pozvao me je prijatelj da idem sa njim na slavu kod njegovog strica koji je živeo u selu koje je bilo prelepo. Daleko od svih većih mesta i, po strminama i planinskim rekama, najviše je podsećalo na Alpe. Gostooprimljivi ljudi su nas lepo dočekali. Od familije, koja po pravilu dolazi među prvima, bio je jedan mlad bračni par sa sinom starim oko 5 godina. Oni su imali nepunih 30 godina. Taj čovek je došao sa majkom.     Kada me je predstavljao rodbini, koj prijatelj je naglasio…

Još jedan specifičan događaj (a svi su specifični) iz moje zbirke. U godinama teške bede i beznađa (1997- 1998 god.) zvala me je prijateljica Nada i rekla da ima veliki problem, pa da dođem da porazgovaramo. Radilo se o njenoj dvadesetpetogodišnjoj ćerki Branki. Kada sam otišao kod njih bile su neraspoložene i uplašene. Pokazale su mi Brankin rendgenski snimak dojki i dijagnozu raka obe dojke sa zahvaćenim limfnim žlezdama koje se protežu prema pazuhu, takođe sa obe strane. Rak na desnoj dojci je bio za malo veličine dlana, a na…

Navešću vam složeni slučaj jedne porodice kako biste videli kakve sve greške ljudi mogu da počine i kakvi preokreti u životu mogu da se dese. Ljudi, uglavnom, ne mogu ni da zamisle šta sve može da ih očekuje.     Pre par godina došao mi je muž poznanice Rade, inače sestre mog školskog druga Radovana, da pita može li se šta pomoći njegovoj ženi zbog teškog zdravstvenog stanja. Čuo sam već preko poznanika za njene bolesti, da me pozdravljaju i da imaju nameru da dođu da se konsultujemo. Međutim, trebalo je…

Ovaj primer takođe govori o velikoj moći makrobiotike. Za klasičnu medicinu anemija uopšte nije mali problem. Najmanje 18 žena mi je reklo da su imale anemiju u trudnoći i da su lekari pokušavali da ih izleče dajući im kapsule gvožđa, sirupe ili injekcije gvožđa i ni jedna nije uspela da popravi krvnu sliku. To je posledica vrlo naivnog pristupa toj bolesti i nepoznavanja metabolizma. Gvožđe se u namirnicama nalazi u obliku gvožđe-oksida i najčešće daje namirnicama crvenu boju. Ali gvožđe-oksid je, takođe, i zarđali ekser, pa ako je jedini problem…

Pre 10-12 god. došao mi je prijatelj (A.) koji stanuje u mojoj blizini i rekao da je njegovom ocu otkriven rak pankreasa koji se proširio na krvne sudove kičme i jetru. Nisam se mnogo iznenadio znajući kako je živeo i za koliko slučajeva sam već čuo. Moj prijatelj je verovao u makrobiotiku i hteo je da mu pomognem i da uradimo sve što se može. Još u to vreme sam znao da njegova ideja neće biti ostvarljiva, jer njegovi roditelji ne veruju u prirodno lečenje. Kada sam mu to predočio,…

Davno, 1989. god. sam dobio i drugog sina. Tada, na žalost nisam bio upoznat sa makrobiotikom. Već sa njegovih dvadeset dana života dobio je bronhitis i počeo sa kašljanjem i gušenjem, naročito noću. Sada znam da je uzrok bio njegov razvoj u stomaku i kasnije dojenje jer se moja žena tada hranila klasičnom hranom uz dosta mleka i mlečnih proizvoda. Voli ona to i sada, ali se takve stvari više ne nabavljaju u našoj kući. Odmah ujutro smo otišli u Dom Zdravlja. Po nagovoru prijatelja smo potražili lekarku M., mladu,…

Pre desetak godina mlad bračni par je došao kod mene sa već pomenutom komšinicom koja se već uverila u delotvornost prirodne medicine (on je bio njen rođak). Neka on bude Milan, a ona Ana. On je imao 22 god., a ona 23 i već su bili četiri godine u braku. Oboje su bili jedinci svojim roditeljima i za naše uslove, veoma dobro situirani. Milan je imao odlično plaćen posao, a njeni su radili u inostranstvu. Sve su imali i jedina želja im je bila da dobiju decu. Ana je rekla…

Pre nekoliko godina mom ocu, vojnom licu u penziji, je dijagnostifikovana cita na bubregu koja je bila veća od samog bubrega. Nekoliko puta je i izbacivao kamenje i pesak uz teške muke. Kao da nije bilo dosta što je snimak već bio urađen u našem gradu, upućen je na VMA da snimi još jednom i to je mogao da dodje na red za osam meseci, tek. Koliko bi čekao da nije vojno lice? Posle tog vremena kao lečenje je predloženo vađenje bubrega ako mu bude mnogo smetao ili cista nastavi…

Rođen sam sa normalnom kilažom, ali sa tzv. dečijom žuticom. Prva svinjarija se desila kada je neko u porodilištu zamenio moju markicu vezanu na ruku i mojoj majci na prvi podoj doneli tuđe dete. To bi tako i ostalo da ona nije primetila da to dete nema žuticu i intervenisala da se pronađe njeno dete. Druga velika glupost je da su lekari primetili mali čvorić na njenoj dojci i poslali je na operaciju pod sumnjom da je to tumor. Ja sam za tih 15-20 dana ostao kod tetke i na…

Pre desetak godina kod mene je prvi put došla jedna žena iz komšiluka. Iako smo se viđali često, mogla se primetiti velika odbojnost i nervoza s njene strane kad god bismo bili u blizini. Bila je par godina starija od mene i imala ćerku od četiri godine, nekoliko kilograma viška i jako lošu kožu ( bledu sa puno pokazatelja masnoće ). Po prirodi drska i otvorena, odmah mi je rekla: ” Uvek si me nervirao kada počneš da pričaš o makrobiotici, ali hoću da popričam s tobom o nekim mojim…